Оrhidеје su još od davnina predstavljale simbоl ljubаvi i lеpоtе. U mnоgim prilikаmа, оd vеnčаnjа dо kоnfеrеnciја, cvetni aranžmani sačinjeni od оrhidеја su najčešće bili jedini ukrаsni aranžmani na stolovima.
Postoji prеkо 750 rоdоvа оrhidеја i prеkо 30.000 hibridа i svake godine ih je sve više. Ukoliko ste ljubitelj orhideja, nakon ovog teksta, Vaša strast zа оrhidејama će postati intеnzivnija. Prоnаđitе prаvu оrhidејu zа vаš dоm
Izаbеritе оrhidејu nа оsnоvu uslоvа u vаšеm dоmu. Оvo je jako bitno, јеr svаkа vrstа оrhidеја imа rаzličitе prohteve, u zаvisnоsti od područja sa kog je potekla. Uvеk prоčitајtе еtikеtu prаtеći uputstvа dа bistе sе uvеrili da je biljkа pоgоdnа zа vаš dоm.
Dobro svetlo - loše svetlo
Osvetljenje je ključni faktor za razvoj zdravih orhideja. Direktna sunčeva svetlost može "spaliti" biljku dok isuviše slabo osetljenje može usporiti ili, čak, potpuno zaustaviti cvetanje. Idealno mesto za orhideje je pored prozora, iza zavese ili roletne.
Boja listova je je dobar pokazatelj količine svetlosti koju biljka dobija. Zdrava orhideja bi trebalo da ima svetlo zelene, zdrave listove. Tamno zeleno lišće ukazuje da biljka dobija nedovoljno svetlosti, a žućkasti da ga ima previše. Najbolji način da ocenite da li je biljka izložena jakom svetlošću je da joj dodirnete listove. Ukoliko osetite da su značajno topliji od okolnog vazduha sklonite biljku na mesto sa manjim osvetljenjem.
Orhideje kojima odgovara slaba svetlost (severna ili istočna strana) su Paphiopedilum , Phalaenopsis i Oncidium.
Vrstama kao što su Cattleya, Dendrobium i Vanda prija topla prostorija sa jakim svetlom. U periodu od maja do septembra obratite pažnju na biljke koje se nalaze na južnoj strani stana ili kuće. Usled velikih temperatura i jake sunčeve svetlosti može doći do "spaljivanja" tako da ne bi bilo naodmet da biljku malo udaljite od prozora, čisto da smanjite intenzitet svetlosti.
Idealna temperatura
Orhideje preko dana, kada je temperatura visoka, akumuliraju energiju koju noću koriste. Ove temperaturne oscilacije su neophodne za zdravo cvetanje. Bez njih biljka bi napredovala ali ne bi cvetala. Idealna dnevna temperatura je 18 - 30 stepeni. Orhideja će će se odupreti kratkotrajnom temperaturnom odstupanju ali im generalno to ne odgovara. Hladnoća će dovesti do opadanja i pojave žutih listova.
U svetu orhideja, temperatura, svetlost i vlažnost su najvažniji faktori. Ukoliko između te tri stavke nije postignut skladan odnos zdrav rast nije moguć. Opasni po biljku su visoka temperatura i niska vlažnost, ili obrnuto, Takođe, široko rasprostranjena zabluda je da tropskim orhidejama prija visoka temperatura.
Orhideje vole vlažnost
Idealna vlažnost vazduha je 50% - 70%. Tokom leta, kada su dani topli i suvi vlažnost se može povećati potapanjem orhideja u sud sa vodom. Veoma je bitno da, nakon potapanja, obratite pažnju da na dnu saksije u kojoj se nalazi orhideja ne ostane voda. To može dovesti do propadanja korena usled prevelike količine vode. Ako imate više orhideja možete ih grupisati, na recimo, poslužavniku u koji sipate vodu i kamenje. Time omogućavate da Vaše biljke isparavanjem stvore mikroklimu.
Temperaturu i svetlost treba uzeti u obzir i prolikom odlučivanja o povećanju vlažnosti. Zalivanje ili orošavanje (prskanje) biljaka nikako ne treba obavljati u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima. Pad temperature na kraju dana može da izazove nepotrebnu kondenzaciju u veoma vlažnim uslovima što bi dovelo do pojave kapljica vode na biljci i truljenja.
Orhideje uvek zalivajte rano ujutru. Učestalost zalivanja zavisi od klimatskih uslova. U principu, potrebno ih je zalivati jednom nedeljno zimi a dva puta leti. Veliki značaj kod zalivanja ima i kvalitet vode koja se koristi za zalivanje ili orošavanje. Voda iz česme je hemiski tretirana pa bi trebalo biti oprezan. Najbolja voda za zalivanje orhideja je kišnica koja prolazi kroz vazduh, rastvara i apsorbuje prašinu, polen i ostale organske supstance i na taj način doprinosi boljoj ishrani biljke.
Temperatura vode takođe je značajna i trebalo bi da bude slična sobnoj. Previše topla ili hladna voda može oštetiti biljku.
Presađivanje orhideja
U prirodi orhideje rastu u blizini drveća, na njihovim stablima ili korenima. Retko dolaze u dodir sa zemljom pa se njihovo korenje brzo isušuje, pogotovo ako ih obasjava sunce. Orhideje ne bi trebalo presađivati u saksiju sa običnom zemljom već u supstrat za orhideje koji se sastoji od mahovine, kore drveta, lišća, korenja paprati... Supstrat možete kupiti u specijalizovanim prodavnicama ili poljoprivrednim apotekama.
Posuda u koju presađujete orhideju mora biti izabrana u skladu sa veličinom njenog korena. Orhideje vole da im bude malo "tesno" u saksijama. Nemojte ih presađivati u posude koje su mnogo veće od korena jer ćete time usporiti njihov rast.
Orhideje se mogu saditi u plastične, glinene ili dekorativne saksije. Materijal od koga je saksija napravljena može uticati na frekfenciju zalivanja, biljke koje su zasađene u glinenim saksijama moraju se češće zalivati jer se izušuju malo brže. Uvek birajte saksije sa drenažnim otvorom jer, već smo napomenuli, koren orhideje ne sme biti dugo u kontaktu sa vodom inače će istruliti. Neke vrste orhideja, kao na primer Phalaenopsis, imaju korenje koje je sposobno da obavlja fotosintezu i zato se za ovu vrstu preporučuju prozirne, staklene ili plastične posude koje omogućavaju da svetlost dođe do korena.
Cvetanje orhideja
Jedan od najvećih razloga zbog koga se ljudi zaljubljuju u sobne orhideje je njen cvet. Svaka vrsta orhideje ima različite zahteve za cvetanje i kod većine komercijalnih sorti su veoma jednostavni. Phalaenopsis, Zygopetalum i Odontoglossum zahtevaju male promene u temparaturi da bi procvetale.
Obrada:• Beautiful Flowers •
