Home »
Posts filed under Sobne Biljke
Ne zaboravi Like and Share
Hvalite, kritikujte, dodajte svoje verzije recepta:
Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.comHladni dani koji su nastupili, primorali su nas da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i izlažemo se raznim toksinima, koji i u manjim količinama izazivaju zdravstvene teškoće i samim tim ugrožavaju kvalitet života. Osim toga, tu su i štetna zračenja televizora i računara kojima smo okruženi i kod kuće i na poslu.Evo kako, zahvaljujući nekim najpoznatijim biljkama, možete uspešno ukloniti razne toksine iz vazduha. Sansevieria odnosno sablja ili svekrvin jezik kako se još naziva ta biljka duguljastih i mesnatih uspravnih listova, pročišćava iz vazduha benzen, formaldehid i trikloroetilen. Inače, nije zahtevna za održavanje, dobro podnosi i sunce i hladovinu, a možete je bez straha staviti u blizini radijatora, jer taj cvet ne voli puno vlage. Đavolji bršljan popularna je puzavica koja ukrašava mnoge domove i filtrira vazduh od benzena i formaldehida koji je recimo prisutan u dimu cigarete. Veruje se kako đavolji bršljan donosi sreću. Ne treba mu puno svetla, a treba ga svakako redovno zalivati. Listovi su mu otrovni pa biljku valja držati podalje od male dece i kućnih ljubimaca.Spatifilum je sobna biljka poznata po svojim elegantnim belim cvetovima, međutim još je više poznata po tome što se hrani štetnim zračenjem pa je idealno smestiti je uz TV ekran ili pak monitor od kompjuter. Uz to, spatifilum poput sanseverije apsorbira benzen, formaldehid i trikloroetilen, ali i amonijak (često prisutan u sredstvima za čišćenje), kao i ksilen i toluen koji u izrazito maloj količini može izazvati mučninu i umor.Sok biljke u dodiru sa kožom izaziva iritaciju, a ukoliko se progutaju delovi biljke, to će izazvati bolove u želucu pa valja pripaziti ako imate malu decu i kućne ljubimce.Bambus palma tropska je biljka i jedan od najboljih zelenih pročišćivača vazduha iz kojeg savršeno filtrira formaldehid, trikloretilen, ksilen i toluen. Premda joj treba osigurati dovoljno svetla, nikako ne biste smeli da je smestite direktno na sunce. Pogodna je za ljubitelje mačaka, jer su njeni listovi bezopasni za mace. Ta atraktivna biljka donosi dašak leta u dom, stvarajući tako topliju atmosferu čak i za najhladnije zimske
dane. Gerber je cvet prelepih boja koji će ulepšati prostor, ali ga i očistiti od štetnih materija u vazduhu. Dobro upija i štetne spojeve koji se nalaze u dimu cigarete. Postoji oko 100 raznih vrsta gerbera, a najčešće su žute, roza, crvene, narandžaste i bele boje. Nije mu potrebna velika nega, voli sunčana mesta i može podneti velike vrućine, samo ga treba dovoljno zalivati. Bršljan je penjačica koja obično raste oko kuće, ali možemo je uzgajati i kao sobnu biljku pa će svojim ljupkim srcolikim listovima činiti lepu dekoraciju u prostoru. Uz to što je lekovit, bršljan će naš dom očistiti od svih štetnih i otrovnih materija u vazduhu. Dracena je tropska biljka poreklom sa Madagaskara i filtrira mnoge unutrašnje toksine. uključujući i formaldehid. Lijep je ukras svakog doma, a može narasti i do 3 metra. Treba izbjegavati direktnu svjetlost, propuh i hladnoću. Aloe Vera savršena je žderačica raznih štetnih spojeva iz zraka, uključujući i zračenje tv ekrana i računalnih monitora. Osim toga, možemo je iskoristiti i za liječenje opeklina te za izradu pripravaka za kožu.
Hvalite, kritikujte, dodajte svoje verzije recepta:
Оrhidеје su još od davnina predstavljale simbоl ljubаvi i lеpоtе. U mnоgim prilikаmа, оd vеnčаnjа dо kоnfеrеnciја, cvetni aranžmani sačinjeni od оrhidеја su najčešće bili jedini ukrаsni aranžmani na stolovima.
Postoji prеkо 750 rоdоvа оrhidеја i prеkо 30.000 hibridа i svake godine ih je sve više. Ukoliko ste ljubitelj orhideja, nakon ovog teksta, Vaša strast zа оrhidејama će postati intеnzivnija. Prоnаđitе prаvu оrhidејu zа vаš dоm
Izаbеritе оrhidејu nа оsnоvu uslоvа u vаšеm dоmu. Оvo je jako bitno, јеr svаkа vrstа оrhidеја imа rаzličitе prohteve, u zаvisnоsti od područja sa kog je potekla. Uvеk prоčitајtе еtikеtu prаtеći uputstvа dа bistе sе uvеrili da je biljkа pоgоdnа zа vаš dоm.
Dobro svetlo - loše svetlo
Osvetljenje je ključni faktor za razvoj zdravih orhideja. Direktna sunčeva svetlost može "spaliti" biljku dok isuviše slabo osetljenje može usporiti ili, čak, potpuno zaustaviti cvetanje. Idealno mesto za orhideje je pored prozora, iza zavese ili roletne.
Boja listova je je dobar pokazatelj količine svetlosti koju biljka dobija. Zdrava orhideja bi trebalo da ima svetlo zelene, zdrave listove. Tamno zeleno lišće ukazuje da biljka dobija nedovoljno svetlosti, a žućkasti da ga ima previše. Najbolji način da ocenite da li je biljka izložena jakom svetlošću je da joj dodirnete listove. Ukoliko osetite da su značajno topliji od okolnog vazduha sklonite biljku na mesto sa manjim osvetljenjem.
Orhideje kojima odgovara slaba svetlost (severna ili istočna strana) su Paphiopedilum , Phalaenopsis i Oncidium.
Vrstama kao što su Cattleya, Dendrobium i Vanda prija topla prostorija sa jakim svetlom. U periodu od maja do septembra obratite pažnju na biljke koje se nalaze na južnoj strani stana ili kuće. Usled velikih temperatura i jake sunčeve svetlosti može doći do "spaljivanja" tako da ne bi bilo naodmet da biljku malo udaljite od prozora, čisto da smanjite intenzitet svetlosti.
Idealna temperatura
Orhideje preko dana, kada je temperatura visoka, akumuliraju energiju koju noću koriste. Ove temperaturne oscilacije su neophodne za zdravo cvetanje. Bez njih biljka bi napredovala ali ne bi cvetala. Idealna dnevna temperatura je 18 - 30 stepeni. Orhideja će će se odupreti kratkotrajnom temperaturnom odstupanju ali im generalno to ne odgovara. Hladnoća će dovesti do opadanja i pojave žutih listova.
U svetu orhideja, temperatura, svetlost i vlažnost su najvažniji faktori. Ukoliko između te tri stavke nije postignut skladan odnos zdrav rast nije moguć. Opasni po biljku su visoka temperatura i niska vlažnost, ili obrnuto, Takođe, široko rasprostranjena zabluda je da tropskim orhidejama prija visoka temperatura.
Orhideje vole vlažnost
Idealna vlažnost vazduha je 50% - 70%. Tokom leta, kada su dani topli i suvi vlažnost se može povećati potapanjem orhideja u sud sa vodom. Veoma je bitno da, nakon potapanja, obratite pažnju da na dnu saksije u kojoj se nalazi orhideja ne ostane voda. To može dovesti do propadanja korena usled prevelike količine vode. Ako imate više orhideja možete ih grupisati, na recimo, poslužavniku u koji sipate vodu i kamenje. Time omogućavate da Vaše biljke isparavanjem stvore mikroklimu.
Temperaturu i svetlost treba uzeti u obzir i prolikom odlučivanja o povećanju vlažnosti. Zalivanje ili orošavanje (prskanje) biljaka nikako ne treba obavljati u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima. Pad temperature na kraju dana može da izazove nepotrebnu kondenzaciju u veoma vlažnim uslovima što bi dovelo do pojave kapljica vode na biljci i truljenja.
Orhideje uvek zalivajte rano ujutru. Učestalost zalivanja zavisi od klimatskih uslova. U principu, potrebno ih je zalivati jednom nedeljno zimi a dva puta leti. Veliki značaj kod zalivanja ima i kvalitet vode koja se koristi za zalivanje ili orošavanje. Voda iz česme je hemiski tretirana pa bi trebalo biti oprezan. Najbolja voda za zalivanje orhideja je kišnica koja prolazi kroz vazduh, rastvara i apsorbuje prašinu, polen i ostale organske supstance i na taj način doprinosi boljoj ishrani biljke.
Temperatura vode takođe je značajna i trebalo bi da bude slična sobnoj. Previše topla ili hladna voda može oštetiti biljku.
Presađivanje orhideja
U prirodi orhideje rastu u blizini drveća, na njihovim stablima ili korenima. Retko dolaze u dodir sa zemljom pa se njihovo korenje brzo isušuje, pogotovo ako ih obasjava sunce. Orhideje ne bi trebalo presađivati u saksiju sa običnom zemljom već u supstrat za orhideje koji se sastoji od mahovine, kore drveta, lišća, korenja paprati... Supstrat možete kupiti u specijalizovanim prodavnicama ili poljoprivrednim apotekama.
Posuda u koju presađujete orhideju mora biti izabrana u skladu sa veličinom njenog korena. Orhideje vole da im bude malo "tesno" u saksijama. Nemojte ih presađivati u posude koje su mnogo veće od korena jer ćete time usporiti njihov rast.
Orhideje se mogu saditi u plastične, glinene ili dekorativne saksije. Materijal od koga je saksija napravljena može uticati na frekfenciju zalivanja, biljke koje su zasađene u glinenim saksijama moraju se češće zalivati jer se izušuju malo brže. Uvek birajte saksije sa drenažnim otvorom jer, već smo napomenuli, koren orhideje ne sme biti dugo u kontaktu sa vodom inače će istruliti. Neke vrste orhideja, kao na primer Phalaenopsis, imaju korenje koje je sposobno da obavlja fotosintezu i zato se za ovu vrstu preporučuju prozirne, staklene ili plastične posude koje omogućavaju da svetlost dođe do korena.
Cvetanje orhideja
Jedan od najvećih razloga zbog koga se ljudi zaljubljuju u sobne orhideje je njen cvet. Svaka vrsta orhideje ima različite zahteve za cvetanje i kod većine komercijalnih sorti su veoma jednostavni. Phalaenopsis, Zygopetalum i Odontoglossum zahtevaju male promene u temparaturi da bi procvetale.
Hvalite, kritikujte, dodajte svoje verzije recepta:
Svejedno je da li biljku zovemo riterska zvezda ili amarilis: riječ je o lukovici (Hippeastrum) lakoj za njegu čiji je cvijet u obliku velikog zvona.
Debele lukovice sade se od decembra do februara u glinene ili plastične saksije. U zavisnosti od vremena sadnje pojaviće se cvijet na stabljici prosečne dužine 40 cm pet do osam nedelja kasnije. Dobrim se pokazala mješavina iste količine zemlje za cvijeće i za kaktuse. Odmah posle sadnje obilno zalijte. Sa sljedećim zalivanjem treba sačekati sve dok se ne pojavi prvi pupoljak. Sada treba umjereno povećati obim zalivanja, jer potreba biljke za vodom raste sa svakim pupoljkom i svakim listom. Ali suvišna vlaga mogla bi da izazove truljenje lukovica. Posle cvjetanja nastavlja se s njegom ovog dugovečnog giganta, koji će vas na ljeto iznenaditi novim cvijetom. Nakon dvomjesečne jesenje pauze, od decembra počinje novi ciklus.
