Ove godine sam prvi put pravila pekmez ili džem od zove, tačnije od zovinih (bazginih) bobica, odnosno ploda zove. Do sada ga nisam nikad ni probala, kamoli pravila. Ne znam čak ni da ga je neko u mojoj okolini pravio. Sirup, sok ili čaj od cveta zove, su nešto na čemu sam odrastala, kako ja, tako i mnogi drugi, pa čak i moja deca. Nekad je bilo sasvim normalno da svaka kuća u proleće ima bar koju litru soka od zovinog cveta. I ne znam da li ima onih (sa ovih prostora) koji nisu bar jednom u životu probali taj čuveni domaći sirup od zove.
Pekmez, džem, marmelada? Ne znam da li između ova tri postoji i neka druga razlika osim naziva? Ali, to je već neka druga priča, jer kao što ga ja nisam probala, tako nisam ni čula da ga je neko od meni poznatih do sada probao ili pravio. Tražila sam neki dobar recept za pekmez od zove, što pretraživanjem recepata na drugim sajtovima, što pretraživanjem i recepata u pisanoj/štampanoj formi i došla sam do sledećih zaključaka:
- baš i nema nešto mnogo recepata za ovaj pekmez,
- pravi se kao i svaki drugi pekmez od voća i
- recepti se uglavnom razlikuju po tome što neko pravi pekmez sa celim zrnom zove, a neko skuvane bobice pasira, zbog sitnih semenki.
Naravno, pošto ne znam šta je bolje (a patim od teškog oblika "bolesti" zvane radoznalost), morala sam probati oba načina. Sve u svemu krajnji rezultat je isti.
Zova sazreva otprilike u avgustu. Plod zove je tamno ljubičaste boje. Presan plod zove ima grozan ukus, opor i kiseo. Osim toga, u sebi sadrži neke otrove koji mogu da izazovu proliv i povraćanje. Zbog toga, plod zove obavezno treba skuvati, što znači da je kao takav - kuvan, upotrebljiv za džemove, pekmeze ili sokove.
Kako se pravi džem/pekmez od ploda zove:
- 1 kg zrelog ploda zove,
- 1/2 kg šećera,
- 1/2 l vode,
- 1 vanil šećer.
Namerno nisam htela da dodajem još neke začine, jer sam htela da vidim i probam kakvog je ukusa pekmez od zove, bez dodataka, tj. da li je ukusan sam po sebi i da li vredi trošiti vreme na njegovu pripremu.
Možda najteže u ovom receptu je pronaći žbun zove a da se taj žbun ne nalazi na nekom prljavom i prometnom mestu. Osim toga, kada i pronađete takvo mesto budite sigurni da je žbun obrastao u koprivu i ostali korov i da ćete se morati pomučiti da biste ubrali plod. Kada ste obavili ovaj deo posla, tu nije kraj mukama. Kod kuće prvo treba dobro da operete bobice zove, najbolje jedan po jedan cvet pod mlazom čiste vode, a zatim bobice treba da skinete sa peteljki. To dosta dugo traje, bez obzira na relativnost pojma "vreme", jer sam plod zove nije nešto težak i treba vam dosta cvetova da biste dobili 1 kg ploda. A od tog 1 kg bobica, pekmezom ćete napuniti tek jednu malu, malecnu teglicu.
1. način bez pasiranja bobica:
U šerpu sipajte vodu, šećer i očišćene bobice zove. Kuvajte na laganoj vatri uz stalno mešanje. Otrpilike oko 30 minuta (± koji minut). Kada se pekmez dovoljno stegne sipajte ga u teglice i dobro zatvorite.
2. način sa pasiranjem bobica:
U polovini pripremljene vode (a to je 2,5 dl) skuvajte bobice. Kada one sasvim omekšaju propasirajte ih i dodajte im ostatak vode i šećer i sve kuvajte dok ne dobijete dovoljno gust sirup, otprilike kao med.
U oba slučaja ukus je isti jedino što se u ovom drugom ne grickaju sitne koštice koje svaka bobica zove ima.
Moj definitivni i konačni utisak o ovom pekmezu: ništa naročito.
Izgleda veoma efektno, ima lepu boju, teksturu... ali ni ukus ukus ni miris nisu nešto naročito. Nemojte očekivati onaj karakteristični miris cveta zove - toga nema.
Međutim, ako želite da u kuhinji imate nešto tamno crvene, bordo boje za ukras ili kiselkasto slatki ukus za sos uz neko pečenje onda možda i nije tako loš ovaj pekmez, ali u svakom slučaju ću dobro razmisliti da li ću ga praviti još koji put.
Izvor:kuvarancije.com
